Ne postoji „gej gen". Ne postoji „strejt gen". Seksualnost je jednostavno kompleksna, potvrđuje istraživanje

Ključni nalazi istraživanja

Ne postoji nijedan gen koji je odgovoran za to što je neko gej ili lezbejka. To je prvi i najvažniji zaključak najvećeg genetskog istraživanja seksualnosti ikada sprovedenog, objavljenog u prestižnom naučnom časopisu Science. Studija na skoro pola miliona ljudi definitivno zatvara debatu o postojanju takozvanog „gej gena".

Umesto toga, izveštaj otkriva da ljudska DNK ne može predvideti ko je gej ili heteroseksualan. Seksualnost se ne može svesti samo na biologiju, psihologiju ili životna iskustva, kako ova i druge studije pokazuju, jer je ljudska seksualna privlačnost određena svim ovim faktorima zajedno.

„Ovo nije prva studija koja istražuje genetiku istopolnog ponašanja, ali prethodne studije bile su male i nedovoljno pouzdane. Samo da vam dočaram razmere naših podataka — ovo je otprilike 100 puta veće od bilo koje prethodne studije na ovu temu."

— Andrea Ganna, koautor studije, Broad Institut i Mass General bolnica

Geni igraju malu ulogu u seksualnosti

Studija pokazuje da geni igraju malu i ograničenu ulogu u određivanju seksualnosti. Genetska naslednost — sve informacije pohranjene u našim genima i prenete između generacija — može objasniti samo 8 do 25 procenata zašto ljudi imaju istopolne odnose.

Istraživači su otkrili da je seksualnost poligenična — što znači da stotine ili čak hiljade gena daju mali doprinos ovoj osobini. Taj obrazac je sličan drugim naslednim, ali kompleksnim karakteristikama poput visine ili sklonosti ka isprobavanju novih stvari.

Za razliku od osobina koje kontroliše jedan gen (poput daltonizma, pegica ili jamica na obrazima), na poligenične osobine može snažno uticati okruženje. To znači da nema jasnog pobednika u debati „priroda protiv vaspitanja" — oba faktora igraju ulogu.

Konverzivna terapija ne funkcioniše

Majkl Bejli, psiholog sa Univerziteta Northwestern koji je sproveo većinu ranih istraživanja o naslednosti seksualnosti, upozorava da se ova genetska studija ne sme izvlačiti iz konteksta. Posebno naglašava da ne postoje dokazi da konverzivna terapija funkcioniše.

„Očigledno, postoje sredinski uzroci seksualne orijentacije. To smo znali i pre ove studije. Ali to ne znači da znamo kako mentalno manipulisati seksualnom orijentacijom."

— Majkl Bejli, psiholog, Northwestern University

Kako je studija sprovedena

Studija je istražila višedecenijsku genetsku debatu o seksualnosti pretražujući dve ogromne kolekcije DNK profila: UK Biobank i 23andMe.

• 23andMe — najpopularnija kompanija za direktno testiranje DNK potrošača sa preko 9 miliona korisnika
• UK Biobank — osnovan 2007. godine, sadrži DNK sekvence 500.000 ljudi srednjih godina

Istraživanje je obuhvatilo 477.500 ljudi koji su popunili anketu o različitim životnim ponašanjima, uključujući da li su imali seksualno iskustvo sa osobom istog pola. Oko 26.800 pojedinaca — ili 5 procenata ispitanika — potvrdilo je takvo iskustvo, što odgovara procentu koji se beleži u društvu generalno.

Sa ovom genetskom riznicom, istraživači su sproveli takozvanu studiju asocijacije na nivou genoma (GWAS) — metodu koja skenira DNK stotina hiljada pojedinaca tražeći zajedničke obrasce povezane sa određenim osobinama ili ponašanjima.

Šta su tačno otkrili

GWAS studija je otkrila da, kao i kod mnogih ljudskih ponašanja, seksualnost nema snažnu genetsku podlogu.

Kada je tim tražio DNK obrasce sa snažnim korelacijama, otkrili su da nijedan pojedinačni gen ne može objasniti više od 1 procenta seksualnosti. Najjači signali došli su od pet nasumičnih gena:

• Dva gena povezana sa istopolnom seksualnošću kod muškaraca (jedan utiče na čulo mirisa)
• Jedan gen koji se pojavio kod žena
• Dva gena sa obrascima i kod muškaraca i kod žena

Ali pojedinačni doprinosi ovih gena nikada nisu prešli granicu od 1 procenta — svi su manji doprinosioci istopolnom seksualnom ponašanju.

„Praktično je nemoguće predvideti seksualno ponašanje pojedinca na osnovu njegovog genoma. Genetika čini manje od polovine ove priče o seksualnom ponašanju."

— Ben Nil, genetičar, Mass General bolnica i Broad Institut

Zaključak istraživanja

Istraživači su pronašli konkretan obrazac: seksualnost može biti nasledna u porodicama i stoga mora imati genetsku komponentu. Ali ta genetska komponenta je mala i raspršena kroz mnoge gene.

„Naša studija naglašava važnu ulogu okruženja u oblikovanju ljudskog seksualnog ponašanja i, možda najvažnije, ne postoji jedan gej gen, već doprinos mnogih malih genetskih efekata rasutih po genomu."

— Ben Nil

Debata je sada zatvorena o tome da li je ijedan pojedinačni gen odgovoran za seksualnu orijentaciju — odgovor je jasan: nije.

Napomena redakcije: Zašto je ovo važno za nas

O istraživanju

Ova studija objavljena je 2019. godine u časopisu Science, jednom od najprestižnijih naučnih časopisa na svetu. Radovi koji se objavljuju u ovom časopisu prolaze kroz rigoroznu recenziju vodećih svetskih stručnjaka, što ovim nalazima daje posebnu težinu i kredibilitet. Sa skoro pola miliona ispitanika, ovo je najveće istraživanje genetike seksualnosti ikada sprovedeno.

Šta ovo znači za raširene zablude

U Srbiji je još uvek prisutno verovanje da je homoseksualnost „izbor" ili nešto što se može „izlečiti" raznim terapijama. Ova studija jasno pokazuje da to nije slučaj.

Seksualnost je kompleksna osobina na koju utiču i geni i okruženje — ali ne na način koji bi se mogao svesno kontrolisati ili menjati. Istraživači eksplicitno naglašavaju da ne postoje dokazi da takozvana konverzivna terapija funkcioniše. Seksualnu orijentaciju nije moguće promeniti mentalnim tehnikama ili bilo kakvim „lečenjem", jer ona nije bolest.

Pojašnjenje pojmova

Poligenično

Osobina na koju utiče mnogo različitih gena, od kojih svaki ima mali efekat. Suprotno od osobina koje kontroliše jedan gen (poput boje očiju ili krvne grupe).

GWAS (Genome-Wide Association Study)

Metoda koja skenira DNK velikog broja ljudi tražeći genetske obrasce povezane sa određenim osobinama ili ponašanjima.

Cis

Osoba čiji se rodni identitet poklapa sa polom koji joj je dodeljen na rođenju. Na primer, osoba rođena kao žensko koja se identifikuje kao žena.

Genetska naslednost

Procenat u kojem se neka osobina može objasniti genima. Ako je naslednost 25%, to znači da geni objašnjavaju četvrtinu varijacija te osobine u populaciji, dok ostatak zavisi od okruženja i drugih faktora.

Zaključna misao

Ova studija potvrđuje ono što LGBTQ+ osobe oduvek znaju — seksualnost nije izbor, nije bolest i nije nešto što treba „popravljati". To je autentičan deo toga ko smo, oblikovan složenom kombinacijom biologije, okruženja i ličnog iskustva.

Nauka ne služi da opravda nečije postojanje, ali kada se koristi pošteno, može pomoći u rušenju predrasuda i neznanja. A u društvu gde su predrasude još uvek svakodnevica, svaki korak ka razumevanju je važan.